RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Novi Sad, subota, 4. novembar 2006. godine

Vani temperatura teži nuli, a u stanu gde živim, grejanje još nisu pustili, kažu biće u ponedeljak. Zbog toga šetam gradskim ulicama, i razmišljam kako je pre dva dana bilo takvo vreme da si mogao u majici da ideš. U tom trenutku, negde oko podneva, prilazim platou ispred gradske kuće, a tamo grupa mladih (ali svesnih) stanovnika ove planete, prave neku neobičnu buku, a u rukama drže transparent:

Međunarodni panel za klimatske promene, Nacionalna zdravstvena akademija SAD-a (NAS), Evropska agencija za zaštitu životne sredine, Komisija o klimatskim promenama UN-a, Nacionalni centar za epidemiologiju i populaciju Australijskog univerziteta u Kamberi, Nezavisni istraživački centar Pju, Svetski fond za prirodu (WWF), Svetska banka...

Svi oni imaju različit pristup istraživanju klimatskih promena (climate change), ali su im izveštaji, na žalost, slični.

Predviđanja kažu, ako se nastavi ovakav trend zagađenja planete, doći će do nesagledivih posledica. Te posledice ogledaće se u povećanju temperature do 2100. godine, na globalnom nivou od 1,4 oC do čak 5,8 oC. To bi dovelo do otapanje lednika i artičkog polarnog prekrivača, povećanja nivoa mora, povećanje padavina i oluja, destabilizaciju i nestanak životinjskih staništa, kao i migraciju životinjskog sveta prema severu, salinizaciju plitkih voda, masovno uništenje šuma, ubrzan nestanak biljnog sveta, velike suše i drugih ekstremnih vremenskih prilika i pojava. Takođe se predviđaju migracije stanovništva iz artičkih i mediteranskih oblasti u područje srednje Evrope, kao i širenje infektivnih bolesti kojima pogoduju visoke temperature.

Pre nego bilo šta učinimo po tom pitanju, moramo znati uzroke klimatskih promena. Kao što se moglo zaključiti, najveće klimatske promene su vezane za povećanje temperature. Koji su činioci koji utiču na globalno povećanje temperature?

Efekat staklene bašte (greenhouse effect)

Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da najznačajniju ulogu u formiranju efekta staklene bašte ima ugljen-dioksid (CO2), ali i ostali gasovi. Ova pojave se objašnjava tako što kratkotalasno Sunčevo zračenje dolazi u kontakt sa Zemljinom korom, deo se apsorbuje, a deo se vraća u atmosferu. Zbog pojave pojasa ugljen-dioksida i drugih toksičnih gasova, reflektovani zraci ne mogu da se probiju nazad u kosmos, već ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zračenje). Odnosno, prilikom udarca u zemlju elektromagnetno zračenje  menja talasnu dužinu, tako da pri povratku nema dovoljnu energiju da se probije kroz sloj zagađujućih gasova. To se isto dešava kada Sunčeva energija prolazi kroz sloj stakla, pa se zato ova pojava i zove efekat staklene bašte.

Ovaj proces dovodi do znatno viših temperatura, tj. većeg zagrevanja atmosfere, nego što je to bez prisustva koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi.  Za količinu gasova u toksičnom sloju odgovorni su antropogeni izvori. Tačnije ljudske aktivnosti, prilikom kojih se sagorevaju velike količine fosilnih goriva. Najznačajniji izvori su termoelektrane, automobili, fabrike, itd.

Kamo dalje rođače....

Svi smo svesni da hitnosti situacije i da moramo nešto učiniti. Jel sve što se do sada učinilo, nije dovoljno.

Kjoto protokol!

Okvirnu konvenciju Ujedinih nacija o klimatskim promenama, u japanskom gradu Kjotou 1997. god. potpisalo je oko 50 zemalja. Cilj ove konvencije je sprečavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, a pre svega ugljen-dioksida, koji su, kao što smo rekli, glavni uzročnici efekta staklene bašte. Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje bi trebalo u proseku smanjiti za oko 5% emisiju štetnih gasova, i to do 2012. godine. Najveći problem je taj što taj protokol treba ratifikovati 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije CO2.

Nažalost, SAD i Australija su istupili iz protokola. SAD je najveći svetski zagađivač, oko 25% ukupne emisije, i u svoje obrazloženje su naveli da bi to nanelo ogromnu štetu nacionalnoj ekonomiji. Zauzvrat oni su formulisali domaći plan zaštite životne sredine.

Stručnjaci koji se bave ovom tematikom su doneli zaključke da Kjoto protokol nije uspeo da zaživi u takvoj meri da bi se smanjila emisija ugljen-dioksida (CO2). Zbog toga upozoravaju da se moraju učiniti drastične mere i to u što pre mogućem roku. U suprotnom, svet će se  za 50 godina suočiti sa ekonomskim i socijalnim poremećajima kakve su u 20. veku izazvala dva Svetska rata ili Velika depresija. Ekonomisti predlažu da se ovaj svetski problem reši putem ekoloških poreza, razmene kvota za emisije ugljen-dioskida, novih regulativa EU, itd.

Problemi koji prate, i pratiće rešavanje klimatskih promena, su politike SAD-a, zemalja u razvoju, Kine (privredni rast za sada im je važniji od zaštite životne sredine),...

Takođe veoma značajan događaj počeo je u ponedeljak 6.novembra 2006. u Najrobiju, to je Konferencija UN o klimatskim promenama. Svi mi sa velikim nadama isčekujemo rezultate konferencije. Nadam se da će to biti početak rešavanja ovog, za sve nas, važnog pitanja.

Ali na stranu svetske sile i politike, jer mi sami se moramo zapitati šta možemo uraditi, koliko smo spremni žrtvovati se za lepšu budućnost naših potomaka!? Razvijena svest kod građana je veoma bitna u rešavanju i sprečavanju lokalnih, ali i globalnih problema vezanih za životnu sredinu, pa tako i za problem klimatskih promena. Organizatori akcije PROBUDI SE! Reci STOP klimatskim promenama! su izdali brošuru Vodič kroz energetsku efikasnost koji sadrži niz praktičnih saveta kako se prijateljski odnositi prema životnoj sredini. Zato svi vi kojima je stalo do naše planete, uključite se, i zajedno krenimo u borbu za očuvanje nače Planete!!!

Korisni linkovi:

Fotografije sa akcije PROBUDI SE! Reci STOP klimatskim promenama! u Novom Sadu 4.11.2006.

Zahvaljujemo Irmi, na ustupljenim fotografijama.

pripremio: sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.