RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

O Župske berbe - pogled s Karaule

1. Opšti utisak: produženi petak

2. Niko se nije potrudio da poostavi ništa drugačije i ništa nevidjeno.

a. Godišnje izložbe su bile ISTE, TIPSKE, MIMETIČKE. Tikve od pre deset godina, krompir iz trapa. Stari, oprobani recepti su OK, ali ja sam uvek za neki novi začin, posudu ili bar način serviranja, tj. DOSADNO je da svake godine gledaš iste paprike i jabuke u istim korpama pod istim grančicama. Interesantno je samo za one koji dolaze posle 20 godina ili po prvi put. Ali je onda promašen cilj - ljudi treba da postanu STALNI posetioci i da dovode nove.

b. Vinska ulica GRDNO razočarenje. Plastična ambalaža - odraz vremena, lično mi je trn u oku zbog nemogućosti adekvatnog odlaganja u najvećem delu Srbije. Objektivno - ulica je u odnosu na prethodne doživela totalni fijasko jer nije komercijalizovana, a jeste isfušarena, odrađena kao prednovogodišnje vašarište ispred Starog Merkatora.

c. Etno-kafana dobra ideja, ali u lošem kontekstu. Tu su mogli da naplaćuju ulaz - sedenje sa svirkom neke pesme od 5 minuta 200din, pa da vidiš koliki bi bio red. Ovako je i to delovalo ne izdvojeno od onih kutijica sa pomadama na štandovima vinara, već kao s Marsa palo.

d. Stalne postavke u ustanovama kulture ISTE - samo je Ivan ispunio obećanje i izložio radio-aparate, ali je PODRUM ZGRADE MUZEJA LIČIO NA KIR-GERASOVU ILI ALIHODŽINU BAKALNICU. Što se servilnosti osoblja tiče, sami su sebe umarali jer nisu organizovali razglednje po grupama, već kako ko naiđe. I oni su mogli da naprave ŠOU ispraznivši partizansku sobu i postavivši u nju boginje - sa jednakim draperijama na zidovima i uz lajt-šou i odgovarajuću muzičku pratnju, to bi bilo svetski. Ako umeš, i jedan opali list sa bukve možeš pretvoriti u senzaciju!

e. Programi LOŠE REŽIRANI I JOŠ GORE RASPOREĐENI. Šta se i moglo očekivati - i u moje vreme su dovodili grupe koje imaju problema sa popularnošću (Divlje jagode, na primer). Budžet, brale!!! Sadržaj programa i izbor izvođača se ne razlikuju od izložbe krompira i krušaka - sve se radi po istom obrascu.

3. Roštiljdžije i pseudopelivanske postavke sa netačno napisanim natpisima bili su bezživotni. Jedina ŠATRA, tj. POLUŠATRA zaličila je na Berbu - ali NEMU. Kao da je neko pustio snimak bez tona. NAROD JE SEDEO ZA STOLOVIMA, uglavnom pio i retko jeo, a nije bilo ni muzike emitovane sa nekog uređaja.

4. Dim i zavijanje iz nekadašnjeg Koznika više su podsećali na neki ispraćaj, nego na dane vina.

5. Zato što su u isto doba dana babe razgledale zavese i peškire, bračni parovi šetali da bi lakše svarili ručak, mlađarija (bez namere da sada kategorizujem i klasifikujem jer ni tu nema ništa novo) u svojim sabirnim centrima! Isti svet - svak u svom krugu interesovanja, samo u isto vreme - to je bila Župska berba.

6. Slušala sam i gledala narod. Simpatično, ali indikativno je bilo to što su vitezove smatrali ili Kozacima ili Rubinovcima - očito odore nisu dovoljno distinktivne.

A ostalo:

a. BEDA, BEDA, BEDA - sve dobro na narodu bilo je staro, oprano, a sve novo kinesko, buvljačko. Nema više kicoša i đilkoša, nema ni rumenih i stidljivih cura - danas postoje samo gospoda i gospođe. MNOGO MALO DOSTOJANSTVA, ali ga je ipak gde-gde bilo.

b. ĆUTANJE, ĆUTANJE, ĆUTANJE - ako imaš javni nadimak i više ga niko ne koristi, znači da si postao strašan? Svi ponovo isti (KPJ IS NOT DEAD), samo malo drugačije postuliranog pojma MOĆI.

c. STRAH, STREPNJA, NOSTALGIJA - Župa se u Čaršiju jeste bila sjatila, ali ne videh nigde ni kap veselja i zrno radosti. Smeh i euforiju izazvanu pijanstvom još je Bora Stanković javno nazvao dertom. Od Ćorovićevog i Šantićevog karasevdaha ni traga.

7. Za kraj - nadam se da je do tebe stigla najteža župska kletva, a ona glasi: Daboda ti Bidža i Raka pevali na svadbe.

A deca mog pokojnog učitelja su otvorila vrata Miličinog i Pecinog sada pustog stana - da u kuću uđe dah Župske berbe.

pripremila: Kulinče

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.