RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Dan zaštite ozonskog omotača - 16. septembar

Mesec septembar nam je doneo nekoliko važnih ekološka datuma, odnosno datuma koji su bitni za očuvanje životne sredine. Jedan od njih je 16. septembar - Dan očuvanja ozonskog omotača (18. septembar dan zaštite životinja i 22. spetembav dan bez automobila)

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine saopštilo je povodom Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača, da se ove godine taj dan obeležava pod motom "Zaštitimo ozonski omotač - spasimo život na Zemlji".

Davne 1985. godine naučnici su prvi put skrenuli pažnju na globalni problem ozonskih rupa, i jednoglasno su označili industrijsko zagađenje kao glavnog krivca. Problem je iz godinu u godinu poprimao sve veći značaj. Pod uticajem razvoja industrije, i društva uopšte, ozonske rupe su bivale sve veće i veće. Posledice toga je bilo prejako sunčevo zračenje. Ozon, kao zaštitni sloj od UV (UV-B, UV-C) zračenja je sve više propuša štetno zračenje, i za posledicu ima negativan uticaj na ljude, koji se ogleda u povećanom oboljenju kože, tačnije sve većem broju raka kože, katarakta očiju, smanjuje rod useva i oštećuje materijalna dobra.

Ozon je gas, alotropska varijanta kiseonika sa tri atoma. U većim količinama, ozon je otrovan bledoplav gas. Najveća koncentracija ozona u prirodi nalazi se na 10-50km iznad površine zemlje, u stratosferi.

Hemikalije koje najviše ugrožavaju ozonski omotač su hlorofluorokarboni (CFC, gas korišćen u raspršivačima) i haloni. CFC služe kao sredstvo za hlađenje u hladnjačama i klima-uređajima, kao potisni plin u limenkama aerosola, kao sredstvo za uduvavanje u proizvodnji fleksibilnih pena za jastuke i madrace, i kao sredstvo za čišćenje štamparske i druge opreme.

Najveći zagađivači, tj. proizvođači ovih supstanci su najrazvijenije zemlje sveta. Ipak možemo reći da je njihova reakcija bila prilično brza. Protokol o supstancama koje uništavaju ozonski omotač potpisan u Montralu 1987 godine (počeo da se primenjuje 1989.) uz pomoć Programa za zaštitu okoline UN (United Nations Environment Programme), drastično smanjuje proizvodnju hlorofluorokarbona. Ipak, protokol nije ograničio proizvodnju svih bromida (u koje spadaju i haloni).

Ozonski omotač nije se značajno popravio od uvođenja ovih pravila, naučni radnici su počeli da proširuju crnu listu susptanci koje imaju negativan uticaj na ozonski omotač.

Sledeći na spisku onih koje bi trebalo ograničiti su:

  • heksahlorobutadien, rastvarač, takođe i nusprodukt hlorisanja u hemijskoj proizvodnji;
  • n-propil bromid, rastvarač i sirovina u petrohemijskoj industriji. Na konferenciji na kojoj je potpisan Montrealski protokol procenjeno je da trenutna godišnja potrošnja iznosi 5000 do 10000 tona kao i da je realno očekivati da do 2010 godine dostigne 20000 do 60000 tona godišnje;
  • 6-bromo-2-metoksil-naftalin, koji se koristi za dobijanje metil bromida, supstance koja se koristi u raspršivačima [dezodoransima i sl.] i čija je proizvodnja ograničena Protokolom;
  • halon-1202, 1301, izuzetno efikasan u gašenju požara izazvanih električnom energijom.

Ono što ohrabruje je činjenica da se u istraživanje ovih veoma opasnih poremećaja u atmosferi ulaže ogromna energija i novac.

Najnovija istraživanja donose optimistička predviđanja. Naime određeni naučnicu su izneli podatke da se ozonski omotač više ne stanjuje (prestao je da se smanjuje 1997), a predviđa se da će početi da se obnavlja oko 2018., a do 2049. bi trebalo da se potpuno oporavi. Za omotač na Artiku, naučnici predviđaju da će se potpuno oporaviti do 2065. godine. Međutim, postoji i jedan zabrinjavajući detalj. Gasovi koji se sada koriste, umesto hlor-fluoro ugljenika, doprinose globalnom zagrevanju. Ipak, naučnici tvrde da je novo otkriće o ozonskom omotaču pokazalo da smo u stanju da zajedničkim naporima štitimo našu planetu.

Generalni sekretar UN Kofija Anana:
"Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač daje rezultate, ali posao još nije završen."

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.