RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Medicinar na Željinu, 14. april 2007.

Morao sam da čekam više od 4 meseca da bih se prvi put ove godine popelo na vrh Željina. No, isplatilo se.

Povodom Uskrsa, a u susret svetskom Danu planete Zemlje (22.04), Eko - klub Željin je organizovao uspon na Željin. Maršruta stara, ali su iskustva nova. Pored činjenice da je uspon na Željin sam po sebi jedinstven i neponovljiv doživljaj, ovaj put smo i ugostili prijatelje iz PSD Medicinar iz Novog Sada. Naše poznanstvo sa njima, tačnije sa Rašom, datira nekoliko godina unazad, ali tek sada su se poklopili svi uslovi za jedno ovakvo druženje. Njih devetoro su krenuli iz Novog Sada u petak, 13. aprila, u toku dana, ali zbog Beogradskog kolapsa u Župu su pristigli tek u večernjim satima. Tako se stvorila prilika da naš mali, ali otvorenog srca klub, prvi put primi goste kao svojevrstan hostel. Tako su prijatelji iz Novog Sada tu noć prespavali u prostorijama EKŽ, i po njihovim rečima, bilo im je jako brutalno.

Osvanulo je i subotnje jutro, baš onako kako smo i priželjkivali, vedro, puno sunca i optimizma. Jedini problem nam je bio kako stići do Karaule, falio nam je prevoz jer nismo mogli svi stati u troje kola. Taj problem smo uspeli rešiti tako što je Rale sa Vilijem otišao rano ujutru busom, a novosadska četvorka-Raš, Bobac, Nemus i Cveja- su rešili da istrče tu deonicu, koja nimalo nije kratka - oko 25 km. Moram priznati da su nam time zadali domaći zadatak, ali otom potom. Ostatak Novosadjana i naša ekipa - Pera, Danka, Jovana, Mune, Kika i ja- krenuli smo kolima i prestigli trkače u Koznici.

Svi smo se sakupili na Karauli oko 12 sati i posle kraćeg spremanja i odmora krenuli smo ka Rogavačkoj čuki (1785 m.n.v.)

Plan je bio da se preko Smrečja popnemo na vrh Željina, i da se ponovo vratimo u Smrečje, gde će naši gosti prenoćiti u šumskoj kući.

Tako smo mi krenuli, i uz put uživali u lepoti koju nam ovaj predeo, po ko zna koji put, nesebično nudi.

Do Smrečja, uz blagi uspon, smo stigli lagano i bez većeg umora.

U Smrečju smo napravili kratku ručak pauzu, napili se vode sa šumske česme i krenuli dalje, ka vrhu.

Sunce koje je sijalo, omogućavalo nam je totalno opuštanje i uživanje u čarima prirode.

Ali na vrhu toplota sunca nam nije bila dovoljna, pošto je duvao baš dobar vetar - što je i normalno za željinske čuke. Ipak to nam nije smetalo, da uz pomoć toplije odeće uživamo u pogledu i osećaju zadovoljstva što se nalazimo na vrhu Župe.

Posle dobrih pola sata krenuli smo nazad.

U Smrečju smo se rastali od gostiju iz Novog Sada koji su izrazili želju da ponovo dođu, a Bože zdravlja i doći će. A mi, ali da bi ponovo došli moramo prvo otići, pa smo tako krenuli ka administrativnom središtu Župe, kući u Čaršiju.

I tako se završila još jedna avantura i druženje sa Željinom, a do sledećeg-POZDRAV.

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.