RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Razglednica sa Vlasinskog jezera

Nekima 10 dana u M. Polju nije bilo dovoljno prirode pa su rešili da još malo produže druženje sa njom. Jedan od njih sam i ja (drugi je Pop). Zato sam ja prihvatio Popov poziv da krenemo malo na Jug, tj. Vranje, Jelašnica i Vlasinsko jezero. Moram priznati da sam na Vlasinskom jezeru bio davno, još '88. godine, i da sam se slabo sećao pejzaža. I baš ta neizvesnost koja je potpaljena pričama prijatelja sa juga, me je naterala da prevalim malčice duži put. O Vranju neću pisati, jer se ne može meriti sa lepotama Jelašnice i Vlasinskog jezera, a i nije ni vreme ni mesto za to.

Jelašnica

Iako nam je Jelašnica bilo usputno mesto na putu za Vlasinu, to selo i njen krajolik su ostavili veoma upečatljiv utisak na mene. Selo se nalazi podno nekoliko brda, između kojih teče Jelašnička reka, za koju Pop kaže da je hladnija od Rasine (a ja sam mu kaaao poverovao). Ipak najviše sam se oduševio kanjonom te reke koji vodi duboko, duboko u planini, i koji smo delimično ispitali. Tačnije do mini hidrocentrale koju su Austrijanci sagradili početkom prošlog veka, kada tačno, ne znam. Naša mini avantura je počela kupanjem u seoskom viru koji su lokalni klinci napravili za seoski turizam, koji inače ovde nije ni razvijen.

Posle kupanja odlučili smo da mi Pop pokaže lepote ovog kraja (o kojima sam ja slušao zadnjih par godina), i tako smo posle hlađenja krenuli uz reku. E, tu sam ja ostao bez teksta, pa ću vam sada samo pustiti fotke da same govore za sebe.

I tako smo stigli do, vec pomenute mini hidrocentrale, austriske proizvodnje. I pored toga što je ovaj deo puta bio fascinantan, kažu da iznad centrale počinje prava avantura i još veća lepota netaknute prirode. Zato sam odlučio da sledeće godine dođemo ovde i krenemo u tu avanturu, držite me za reč.

Vraćajući se ka Popovoj seoskoj kući, svratili smo na dva ribnjaka, koji nimalo ne liče na naše, u stvari samo su slabije organizovaniji, ali ipak plene nekom svojom lepotom.

Tako se završio moj prvi boravak u ovom prelepom kraju, nadam se ne i zadnji. Sutra smo već krenuli na toliko pominjano Vlasinsko jezero.

Vlasinsko jezero

Sa željom da mnogima približim ovaj prelepi deo Srbije, trudiću se da što više turističkih i servisnih informacija predočim svakom ko bi želeo krenuti ka ovom jezeru.

Do Vlasinskog jezera se može stići iz nekoliko pravaca, ja za sigurno znam dva: preko V. Hana i Surdulice je jedan od pravaca, koji je blaži i pogodniji za vučenje prikolice, drugi je preko Leskovca (oko 80km), Vlasotinaca i Crne Trave , koji je kraći ali sa većim usponom.

Mi smo od Jelašnice, preko brda stigli do Surdulice i put nastavili sepertinama do Promaje (skretanja za Bosilgrad). To je već visina na kojoj se i jezero nalazi (oko 1200 m.n.v.), pa kada smo krenuli ka Vlasini mogli smo da primetimo lepotu jezera,

ali i da primetimo čuvena tresetna ploveća ostrva, po kojima je ovo jezero takođe čuveno

U "centru" Vlasine, tj. na delu jezera gde se nalaze jedina dva hotela i još po neka prodavnica, se takođe nalazi i organizovani kamp, čije cene nisam zapamtio (informacije se verovatno mogu dobiti u turističkom savez Surdulice). Mi smo se smestili na tzv. "divljem mestu", u stvari na mestu koje nije sređeno za kampovanje, što ne znači da je to mesto loše. Čak štaviše, to mesto ne treba sređivati, ono je stvorene za kampovanje.

Vlasinsko jezero je okruženo travom i brezama, pa kao takvo ostavlja upečatljiv utisak i rano ujutru

i u toku dana

ali i uveče

I na kraju moram napomenuti da su noći dosta hladnjikave, ali zato je pogled na noćni nebeski svod nad Vlasinom, prizor koji treba doživeti i koga ću se ja sigurno dugo sećati. Eto, to je Vlasinsko jezero koje sigurno pruža i mnogo više, no ja sam bio suviše kratko da bi osetio svu lepotu i snagu ovog, po mnogo čemu, specifičnog kraja. Zbog toga sam siguran da ću ponovo doći i povesti sve svoje prijatelje, jer ovako nešto čovek mora sa nekim da podeli, pogotovu sa osobama koje mu iole nešto znače.

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.