RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

Valjevo, novembar 2005. godine

Na poziv naših prijatelja iz Valjeva, deo Eko kluba Željin, imao je priliku, ali i privilegiju, da poseti predivan deo Srbije kao što je Valjevo i njegova okolina. To je kraj koji odiše lepotom i smirenošću, koje su produkt vekovne tradicije ovog kraja.

Nas trojica smo se sastali 18. novembra 2005. godine, po ranijem dogovoru, u Valjevu. Povod je bio već pomenuti poziv, a razlog je bio druženje u planinama oko Valjeva. Tačnije, Pavlović i njegovi prijatelji (takođe zaljubljenici u prirodu), su organizovali druženje u šumskoj kući na Maglješu, 30-ak kilometra od Valjeva.

Do, pomenute, šumske kuće smo stigli kolima, mada je ona udaljena još jedan kilometar, makadamom, od asfaltnog puta. Tu nas je zatekla "domaćinska" atmosfera. Na smederevcu, založenom do usijanja, krčkao se gulaš i kupus sa srnetinom i teletinom.

Kako su nam objasnili domaćini, oni svake godine odvoje malo svog vremena, da bi došli ovde i uživali dva - tri dana. Organizacija je jednostavna, neko iscepa drva, neko donese pivo, a neko donese vino. Sve ovo je bilo posve dovoljno za unutrašnju atmosferu, a za spoljašnju pobrinula se majka priroda, koja nas je darivala snegom preko visokih smrča. Tek toliko da upotpuni divan osećaj, koji je rastao iz sata u sat.

Posle burne planinske noći, buđenje je bilo oko 8-9 sati (kako ko), a svež planinski vazduh, za trenutak, smo zamenili dimom iz šolje grejane rakije. Ubrzo zatim je došlo vreme za naš povratak, iako je veče koje dolazi obećavalo još "luđi" provod. Pri povratku u Valjevo nismo mogli odoleti lepotama manastira Lelić i Ćelije, pa smo ih usput i posetili.

Manastir Lelić je poznat po tome, što su u njemu pohranjene mošti Svetog Nikolaja Velimirovića, u čijem se istoimenom selu i sam manastir nalazi. Takođe pored manastira nalazi se spomen kuća Vladike Nikolaja. Sa pretpostavkom da manastir u proleće izgleda još lepše, krenuli smo dalje.

Sledeće mesto koje smo posetili bio je manastir Ćelije. Manastir se nalazi u prekrasnom kanjonu reke Gradac, tako da sinteza prirodne i duhovne lepote daje osećaj potpune ispunjenosti. Mislim da je suvišno pokušavati rečima to opisati.

Neposredno pored manastira Ćelije nalazi se ekološko domaćinstvo. Sasvim je normalno da je zavredila našu pažnju, pa smo se spustili par stotona metara do same reke Gradac. Lepota tog dela valjevske okoline se tako lepo nadovezala na tišinu manastirkog okruženja, da nas je potpuno okrepila od protekle noći, ali i ulila nadu u realizaciju nekih naših budućih projekata. Ako ništa drugo, bar znamo da postoje ljudi u Srbiji koji imaju slično gledište, što se tiče očuvanja prirode, kao i mi.

Sam povratak kući se nije mogao meriti sa onim što smo proživeli za proteklih 24 časa, pa tako i nije vredan opisivanja.

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.