RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

TREM 2009, *zimski uspon*

Ponovo uspon, ponovo republička akcija i ponovo neumorna ekipa PSSK Željin. Baš smo se provrednili ove godine, nadam se da će jedna od sledećih ovakvih akcija biti i na Željinu.

Pre mesec i po dana smo sa vrha Rtnja posmatrali vrhove srpskih planina kako se izdižu nad oblake, a zajedno sa njima i Trem.

Najveći vrh Suve Planine, koja se uzdiže nad Niškom Banjom, bio je cilj nekoliko stotina planinara među kojima smo bili i mi, mala odabrana četa vinogoraca, ooops pardon, visokogoraca iz Aleksandrovca Župskog plus dvojac (bez kormilara) naših drugara iz nama susednog malog mesta, u narodu poznatog kao Brus. Ekipu PSSK Željin je sačinjavala istovetna ekipa sa Rtnja, plus niški student DIF-a Bojan Ivljanin zvani Uljez. Malu ali upornu ekipu iz Brusa sačinjavali su Miloš znan kao Lalin i Laza neznan baš toliko.

Do Niša i Niške Banje odakle je bio organizovan prevoz do početne tačke uspona (Gornje Studene) došli smo iz nekoliko pravaca. Rale, Lalin i ja smo iz Beograda doputovali do Niša vozom (alternativa nije postojala, jer je sneg zavejao auto put kod Niš(a) pa autobusi nisu ni saobraćali) gde su nas čekali Uljez i Laza. Voz je stigao na vreme, tj. sa sat i po zakašnjenja, što je u Srbiji u granicama normale (izračunato je da su vozovi prošle godine ukupno kasnili oko 3 godine).

Ujutru smo poranili do Niške Banje, ali smo morali da sačekamo Čakija i Brbu koji su sa Kedijem došli iz Župe (Aleksandrovačke) pa su malo kasnili. Dok smo se našli, snašli bi pola jedanaest. Tako da smo, sve u svemu, krenuli sa malim zakašnjenjem, što je kasnije rezultiralo sa isto tako malom promenom plana.

Do Bojaninih voda nam je trebalo oko sat vremena uz pređenih 4km i savladanih 450m nadmorske visine. Normalno to je bilo pravo mesto za odmor i okrepljenje uz lagani srpski doručak.

U tom baznom logoru su ostali Brba i Uljez da čuvaju svoje kalorije i sneg da se ne otopi. Ostatak ekipe je krenuo ka Devojačkom grobu, ali i dalje sa zaostatkom za većinom planinara. Uz put koji je bio prokrčen u dubokom snegu shvatili smo da nećemo moći stići do vrha i vratiti se nazad ako želimo da Dnevnik traje u predviđenom vremenu.

Dan je već uveliko odmicao tako da smo rešili da naš konačni cilj ipak bude Devojački grob, previs koji je otprilike 550m viši od prethodne stanice (oko 1300 m.n.v). Kada smo stigli do pomenutog previsa, saznali smo da većina planinara zbog snega i magle nisu imali vremena da se popnu na sam vrh, samo su ranoranioci uspeli savladati tih 1810 m.n.v i vratiti se pre mraka u sigurno podnožje.

Sve u svemu nama je bilo divno, tako da smo zadovoljni pojeli porciju pasulja (sas kobasicu) koja je sledovao svakom učesniku ove snežne akcije.

Do novih avantura,
pozdrav od ekipe PSSK Željin

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.