RSS novosti | zanimljivosti | mailing lista

ŽELJIN 2010

Priroda nas je, posle (ne)uspeha lidera da od Kopehagena naprave Houpenhagen, upozorila neobičnim vremenskim uslovima za kraj decembra. Tako da smo posle minus 15 oC na početku decembra, dočekali proleće trinaestog ali i bilo kojeg drugog dana ovog meseca. Sa nadom u bolje sutra, verovatno zbog novogodišnjeg raspoloženja, priroda se vratila svojim „normalnim“ zimskim temperaturama i snegom na planinama. Što je i te kako poboljšalo uživanje u našem novogodišnjem usponu na Željin.

Kao i obično, puno obećenja (da ne kažem interesovanja) ali malo manje odlučnosti. Odlučno da krene je bilo nas osmoro, a da završe uspon, šestoro odvažnih. Noć koja je prethodila usponu nam je donela nadu da zima još postoji i da efekti staklene bašte nisu Snežnu kraljicu proterali ka severnim granicama njenog kraljevstva. Čak i iz Aleksandrovca se videlo da je sneg prekrio sve veće vrhove oko Župe, tako da smo bili sigurni da je i Željin, koji se toga jutra krio u oblacima, sigurno pod snegom.

Klizav put do Ploče nam je odredio polaznu tačku, tako da smo umesto planiranog polaska iz centra sela, put Željina otpočeli sa Karaule. Pešačenje od Karaule do Šumarske kuće, osim pojedinačnih udara vetra, nije prestavljalo problem.


Brisani prostor


Put (sneg) pod noge


Prva etapa

Šumarska kuća je bila na istom mesto kao i obično (nadam se da je tamo i nakon našeg odlaska). Posle pauze za doručak naložili smo vatru za koju su Maja i Miša bili zaduženi da je održavaju do našeg povratka sa vrha. Put vrha krenulismo, kao i uvek, laganim i upornim koracima prteći sneg koji je iz koraka za korakom bivao sve dublji.


Druga etapa

Prizor koji nam je skretao pažnju iz trenutak u trenutak, nije nam baš ulivao nadu da će se vreme poboljšati i barem vrh Željina biti iznad oblaka.


Zamrznuti trenutak

Kada smo stigli na čistinu koja prethodi vrhovima, shvatili smo da je deo koji smo prošli, a za koji smo mislili da je hladan i težak, bio samo blaga uvertira za ono što nas čeka na putu do samog vrha. Vetar i veoma niska temperature učinili su da nam se slike sa ovog uspona zamrznu duboko u sećanje.


Vr’


Na vrhu


Malo smo se osvežili


Wine shake

Bilo kako bilo, popeli smo se do vrha, neko teže neko malo lakše, ali u svakom slučaju, vrh je osvojen. Put nazad je bio daleko lakši i lepši. Do šumske kuće smo stigli par sati pre mraka, tako smo imali malo vremena da se osušimo i pohitamo ka Karauli, gde su nas čekali automobili na smrzlom asfaltu.

Nadam se da ova priča i fotografije koje je prate neće jednog dan biti dokaz da je i na Željinu nekada postojala zima sa snegom.

Zaštitimo prirodu i životnu sredinu da bi sačuvali NADU za bolje sutra, uz neke nove HOUPEnhagene.

Hrabri i odvažni ovog puta bili su: Maja, Miša, Parta, Đuka, Uljez, Čaki, Muva i Sipac.

Do sledećeg druženja VELIKI poZZdraw.

pripremio:sipac

Eko klub Željin - Aleksandrovac, 2005-2013. godine
poslednja izmena 19.02.2016.